У Савету безбедности УН 8. септембра је одржана седница на тему испоруке западног оружја Украјини.

Драгана Трифковић

У уводном делу седнице, Драгана Трифковић директор Центра за геостратешке студије, говорила је о оружју које је за време рата у Југославији допремано на ратиште, поредећи то са садашњом ситуацијом у Украјини. У наставку можете да прочитате цео говор Драгане Трифковић.

Поштовани председавајући,

госпође и господо, уважени чланови Савета безбедности,

Желим на почетку да изразим посебно поштовање према овом високом телу светске организације и да Вам се захвалим на могућности обраћања, што истовремено сматрам великом одговорношћу за сваку изговорену реч.

Када говоримо о рату у Украјини, веома је важно да га посматрамо консеквенто и да узмемо у обзир аргументе обе зараћене стране. Велику забринутост изазива чињеница да се често могу чути само оптужбе које нису поткрепљене аргументами, а још мање доказима.

Фото: EPA ROMAN PILIPEY

Поглед на рат некога ко је из Србије и ко је преживео и спознао специјалне методе ратовања, може да се разликује од многих других који немају то искуство. Због тога сам од почетка рат у Украјини сматрала хибридним ратом и поредила га са оним који је вођен на територији бивше Југославије деведесетих година прошлог века, у погледу спољног утицаја припреме рата до директног и индиректног учешћа у рату путем обуке и наоружавања војске, довођења добровољаца, па и командовања.

Навешћу неколико најважнијих примера:

Први је случај хрватског генерала Шпегеља, припадника ЈНА, који је кријумчарио оружје у Хрватску, наоружавао паравојне формације и припремао их за нападе на припаднике ЈНА, још пре почетка рата у Југославији. У октобру 1990. године КОС је снимила разговор Шпегеља из кога се јасно сазнало да је добио помоћ од САД за ове операције. Руководство Хрватске у договору са Словенијом је оваквим путем илегално увезло велике количине наоружања из бивших земаља Варшавског пакта попут Мађарске и Румуније и тако наоружало 100 000 припадника паравојник формација, које су затам кренуле у напад на припаднике регуларне Војске Југославије. Оружје је преко Мађарске, Аустрије и Италије, доспело у хрватске луке на Јадрану, још пре почетка југословенског сукоба.

Други пример је наоружавање муслимана у Босни и Херцеговини (1992-1995) од стране Саудијске Арабије, Авганистана, Турске, Ирана и др. које се обављало преко Хрватске, али уз знање и одобрење америчке администрације на челу са Џорџом Бушем, касније Билом Клинтоном. Босански муслимани су наоружавани и за време ембарга. Пробијање ембарга за непријатеље Срба подстакнуто је и састанком команданата НАТО-а и УНПРОФОР-а 16. јула 1994. године. Тада су се амерички адмирал Лејтон Смит и француски генерал Бертран де Лапрел сагласили да је наоружавање суседа Србије велика обавеза. Највећи уступак муслиманима је УНПРОФОР-ово допуштање да се хрватске и муслиманске јединице наоружавају у условима ембарга на увоз оружја, а контрола наоружања била је њихов основни задатак. Постоје докази да је чак оружје из америчке базе Рамштајн у Немачкој, било достављано муслиманским снагама у Босни.

Трећи пример је наоружавање Албанаца путем изазивања побуне 1997. године у којој је изнето оружје из војних складишта у Албанији, а затим пребачено на територију Косова и Метохије и предато припадницима терористичке Ослободилачке војске Косова. Треба напоменути да су албански сепаратисти са Косова, без икаквих последица формирали званичну Војску Косова 2018 године, противно Резолуцији Савета Безбедности УН 1244 и да без обзира на кршење међународног права земље попут САД, Велике Британије, Турске и других обучавају и наоружавају ову нелегалну војску.

Данас у Украјини такође можемо видети примере како директног мешања у сукоб слањем наоружања од стране западних земаља, тако и коришћење трећих земаља за доставу наоружања Украјини. Недавно се у Грчкој срушио украјински авион који је полетео из Ниша и који је био пун наоружања.

Фото: AP EFREM LUKATSKY

Ово наоружање у Украјини убија цивилно становништво не бирајући да ли оно говори украјинским или руским језиком. Центар за геостратешке студије којим руководим, недавно је упутио писмо Комитету за људска права УН, Савету Европе, Црвеном крсту и другим институцијама и организацијама које се баве хуманитарним правом. У садржају писма наведене су следеће чињенице:

„Евидентно је да украјинска војска учестало употребљава забрањено касетно наоружање, којим гађа цивилно становништво на истоку Украјине. Употреба ове врсте оружја против цивила је у супротности и са самим украјинским законодавством и са Женевским конвенцијама. Увидом у ситуацију на терену утврђено је да је у периоду од априла до јула ове године Украјинска војска у више наврата гађала Изјум касетним бомбама, што је довело до смрти великог броја цивила.

Драгана Трифквић у СБ УН

У Доњецкој области 20. јула извршено је неколико ракетних напада системом HIMARS од стране Украјинске војске на места Еленовка и Александровка. Напади су извршени на цивилне објекте и инфраструктуру. Затим је у ноћи 29. јула извршен поновни удар Украјинске војске на притвор у месту Еленовка, где су се налазили и ратни заробљеници из батаљона Азов. Као резултат погинуло је 51 људи, а рањено је 75.

Затим је 30. јула Украјинска војска гађала центар густо насељеног града Доњецка, који је претходно био разминиран и потпуно очишћен. Том приликом украјинске снаге су користиле Ураган ракете НАТО призводње које су поред стандардног разорног дејства опремљене кластер муницијом. Свака од ракета садржала је велику количину забрањених противпешадијских мина PMF-1 Лепесток. То је потпуно паралисало град и вишедневно снабдевање становника храном и водом“.

Из свега наведеног може се закључити да украјинска страна цивиле, али и ратне заробљенике, доживљава као легитимне мете и да дејствује у циљу постизања што већег броја жртава међу њима, што се коси са свим ратним правилима и међународним хуманитарним правом.

Поред тога, оружје које западне земље достављају Украјини, у великом броју случајева (20-30%) путем корумпираних припадника СБУ завршава у трећим земљама, често у рукама терориста. Ова чињеница додатно повећава опасност од даље дестабилизације многих региона. Постоје основане сумње да је део наоружања из Украјине већ пребачен у Босну и Херцеговину и на Косову и Метохију, подручја која годинама након завршетка рата у Југославији, представљају потенцијалну опасност за избијање поновних сукоба. Постоје индиције о поновним припремама немира на Косову и Метохији путем екстремистичких структура, како би се омогућило повећање присуства НАТО снага на овој територији.

Ситуација данас је више него опасна и хибридни рат прети да прерасте у директан сукоб великих размера, што у условима савремене наоружаности доводи у питање опстанак и будућност наше цивилизације. На Савету безбедности УН је велика одговорност да спречи сукобе и омогући успостављање мира и безбедности.

Први корак ка томе је престанак испоручивања наоружања Украјини од стране западних земаља и затварање црног тржишта оружја.

Неопходно је да се постави питање правне одговорности држава које продају оружје страни која је учесник актуелног конфликта.

Хвала на пажњи.

На тлу ЛНР погинуо Француз за кога његове власти кажу да је новинар а украјински медији да је био - добровољац!

Место на коме се догодио случај.

Сукоби су прљави, нарочито када је у њих умешан Запад који иначе нема легитимно право да то буде али покушава да га задобије на неки од нелегалних начина. Један од њих је оптужба за злочине какве су Србима одлично познато пре свега као "Сребреница" и "Рачак" али не само оне, не ретко се организују и на нивоу појединца. Један такав случај, по свему судећи, догодио се у бившој Украјини јуче.

Наиме, у Луганској народној Републици погинуо је француски држављанин за кога је Макрон брже-боље навео да је реч о "новинару" док украјински медији истичу да се ради о "добровољцу", дакле страном плаћенику који зарађује убијајући махом цивиле како би их застрашили и протерали или пак легитимне војнике руске војске.

Француска страна, очекивано, навела је да се ради о "новинару" који је радио за БФМТВ и пратио цивиле у хуманитарном конвоју. Каже се да је погинуо јуче у Украјини, а то је саопштио на Твитеру председник Француске Емануел Макрон који је одмах, из Париза или где год већ да се налази, утврдио и начин на који је младић погинуо.

Емануел Макрон у незваничном издању

„Новинар Фредерик Леклер-Имоф био је у Украјини да покаже стварност рата. Погинуо је у хуманитарном аутобусу у којем су били цивили приморани да беже од руских бомби”, написао је Макрон.

Стварност рата против Руса га је и сустигла.

Вест је потврдила и БФМТВ која је навела да је „Фредерик имао 32 године, био је репортер, храбар и дискретан”. „Изгубили смо колегу и пријатеља”, навела је та француска телевизија.

Шефица француске дипломатије Катрин Колона која се данас налази у посети Украјини, затражила је „транспарентну истрагу” и такође додала да је новинар убијен у „руском бомбардовању” хуманитарног конвоја.

Фредерик Леклер-Имоф

Други француски новинар Максим Брандстетер који је био у аутобусу заједно са страдалим Леклер-Имофом, лакше је повређен.

Нешто раније је руски министар спољних послова Сергеј Лавров рекао да је Француска постала један од главних подстрекача украјинског нацизма.

Међутим, Срби и остали са простора Балкана, пре свега простора бивше Југославије, одлично знају да је највећи број шпијуна инфилтриран у редове "новинара" јер су они најбоље заштићени међународним законима а бити новинар даје алиби за звалчаење на свако место што је идеална позиција за шпијуна. Такође, нарочито су француски шпијуни обављали "улогу новинара" на простору Босне и Косова и Метохије, један од најактивнијих је свакако био Лоран Руи који и данас ровари овим простором а у приватним разговорима је отворено био  устању да призна како је у својим извештајима острашћено заступао стране које су се бориле против Срба. У држави оваква је, Лоран данас ужива привилегије и углед јер су сорошеви медији и аутошовинисти нарочито заузели медијске позиције те уместо да је тамо где заслужено треба да сенађе, он шета слободно попут поштеног грађанина ове земље.

Лоран, нажалост, није једини случај, такви су управо бројни али су врло често управо у улози новинари, тачније - под маском.

Лицемерни Запад ће увек своје шпијуне означити као жртве и "новинаре" међутим уколико им се неко не допадне, биће одмах проглашен шпијуном. Управо то се догодило баш у Француској 2019. године када је поред Арно Гујона а због његовог хуманитарног рада, шпијуном проглашен и Кристоф Бисон и то због своје репортаже „Српски дух отпора“ која је објављена на десетак страна у престижном листу "Фигаро". Бисон је иначе био заменик главног уредника тог листа но то Французима који су у сукобима са Словенима увек на супротној страни након Другог светског рата, није сметало да му упуте чак и претње смрћу.

Замислите ситуацију у којој двадесет година француски медији активно пишу о Албанцима на Косову и Метохији а онда након тог периода неко напише једну репортажу која приказује реално стање и бива готово линчован! Више је него очигледно колико су провидне лажи којима се потхрањује про-албанска пропаганда када се уплаше да би све што је урађено за двадесет година могло бити срушено једном репортажом! А рекација ан њу је била крајња екстремна "француски новинари су побеснели" написао је Гујон тада.

Нарочито у Украјини данас се свако убиство политичких неистомишљеника, а то су они који са Русијом не желе рат и не желе уништавање своје земље и старадање цивила што Западу не иде у прилог, може оправдати - учешћем у шпијунажи. Тако је убијен и Денис Киреев марта ове године а био је члан преговарачког тима власти из Кијева са руском страном и експерт у области банкарства. Њега је убила укро-нацистичка државна служба безбедности. Наводно је убијен је током хапшења а путем медије се "из поузданих извора" тврдило да постоје доказио његовим шпијунским активностима. Међутим, званична потврда никада није уследила а симптоматично је то да врхунска државна служба "не може" да изврши хапшење човека који се јавно и слободно кретао већ је то моралада учини у "специјалној операцији" у којој је, по свој прилици, погубљен. Чак су и страни медији јавили да су објашњења о његовом убиству "конфузна".

Андреј Марочко / Фото: Алами

Француски држављанин који је јуче, 30. маја, убијен на територији Луганске Народне Републике (ЛНР), и вероватно није новинар, већ је могао бити ангажован у испоруци муниције на положаје украјинских оружаних снага, рекао је за ТАС официр Народне милиције ЛНР Андреј Марочко. „Он је представљен не само као новинар. Чак и украјински медији говоре да је био добровољац. Дакле, не искључујемо да је био ангажован на допремању оружја и муниције на положаје украјинских оружаних снага. Зато је био осуђен на тако тужан крај. Не бих га назвао новинаром, јер су његови поступци указивали на сасвим другу линију активности. Сасвим га је могуће назвати страним плаћеником. И апсолутно је јасно да је био саучесник украјинских екстремно десничарских радикалних снага. Видели смо да такви добровољци помажу украјинским трупама, испоручују муницију која се користи за убијање цивила”, рекао је Марочко.

На то је упозорила Народна милиција ЛНР 27. маја, а снаге ЛПР-а знају да Украјина користи цивилни транспорт за војне потребе, казао је Марочко. „Украјинска војска користи забрањене методе ратовања. Више пута смо извештавали да украјинске оружане јединице и екстремно десни радикали користе цивилни транспорт за своје војне потребе. Пре свега украјински милитанти наводно користе кола хитне помоћи за превоз муниције и хране за оружане снаге, што је забрањено апсолутно свим међународним правилима. Такође видимо да они сада користе цивилни превоз за своје кретање”, нагласио је.

Раније данас је регионални гувернер Сергеј Гајдај објавио да су напори да се евакуишу цивили из Луганска у источној Украјини обустављени након што је убијен француски новинар који се налазио у оклопном возилу погођеном гелерима из руске гранате.

Гајдај је на Телеграму објавио да је гелер пробио оклоп возила и усмртио француског новинара који је био у њему, пренео је Ројтерс. Није дакле реч о аутобусу у хуманитарном конвоју него о оклопном возилу. Новинарска акредитација се често користи као покриће за друге послове.

Према подацима међународне организације Репортери без граница, у Украјини је од почетка руске инвазије 24. фебруара погинуло осам новинара.

Folow us Facebook, Twiter or Instagram

Оно што се данас дешава у Украјини умногоме подсећа на време страдања Срба, како у СРЈ тако и у Републици Српској. Технологија смишљена у западним центрима моћи је слична, упозорава НП ''Отаџбина'' у саопштењу за јавност које у целости преносимо.

Разорна моћ медијске манипулације / Илустрација: КМ новине

Да би се бомбардовала Србија измешљен је Рачак где су наводно страдале невине цивилне жртве. То је био непосредан повод за бомбардовање Срба. Истина је сасвим другачија. Истражни судија која је водила цео поступак Даница Маринковић је написала књигу у којој је навела све махинације и манипулације смишљене да се оптужи српска страна.

Такође, уочи почетка бомбардовања 1999. године екслодирала је бомба велике разорне моћи на пијаци у Косовској Митровици где су опет западни медији по директиви својих влада оптужили српску страну. Ван сваке логике је да би то Срби урадили јер тај злочин никако не иде у корист Београда.

Отприлике нешто слично се дешавало и у Босни и Херцеговини. Бомба бачена на градску пијацу у Меркалама је опет исценирана тако да се оптуже Срби. То је онда био разлог да НАТО пакт крене са бомбардовањем Срба у БиХ.

Истоветно се дешава и данас када се оптужује Руска Федерација за злочине над цивилним жртвама у Украјини. Руси су оптужени за наводни масакр цивила у приградском насељу Буча код Кијева иако чак и неке западне владе у то сумњају. Слично се десило и са гранатирањем железничке станице у граду Краматорск у доњецкој области који је под контролом Кијева где се опет оптужују Руси. Амерички председник Бајден мимо сваке истраге одмах жури да оптужи Москву. Онај ко се мало више удуби знаће да је Креаматорск град у доњецкој области који се листом 2014. године изјаснио за издвајање из Украјине у посебну Доњецку област. Становништво тог града су искључиво Руси.

Током сукоба у Украјини чак и западни медији констатују да Руси споро напредују управо из разлога јер штеде цивиле. Цивили, иначе, фашистоидном режиму из Кијева у многим случајевима служе као живи штит што може да се види у доњецком граду Мариупољу.

Западњачка анти-руска пропаганда. Монструозно како то иначе умеју. Зрно истине се ипак пробило - Русију је баш Запад натерао да се брани, ако овако настави... дугме ће бити притиснуто.

Многи ће да кажу, па Запад се управо бори против таквих режима, што није тачно. Сетимо се само Пиночеовог режима у Чилеу, Франковог режима у Шпанији, јер кад су у питању западни интереси друштвено уређење једне земље је најмање битно. Уосталом, подржавањем терористичке ОВК на Косову и Метохији је главни доказ томе.

"Вучићеви политички сателити, као и његови тзв. политички аналитичари, исто као и лажна опозиција, одмах су посегли за терминолошком одредницом АГРЕСИЈА РУСИЈЕ НА УКРАЈИНУ"

---

Пише: Гордана Валчић

Ових дана били смо сведоци да су новинари у медијским организацијама, у извештавању о ситуацији у Украјини, политичари, аналитичари, користили термине РУСКА АГРЕСИЈА, РУСКА ИНВАЗИЈА и слично, оптужујући Руску Федерацију да је агресор без било каквог правног основа и тиме се сврстали на пропагандну страну Запада који перманентно крши међународно право како у Р. Србији, тако и у другим деловима света.


Ово су правне чињенице:


1. Руска Федерација НИЈЕ извршила ни агресију ни инвазију, нити било који акт супротан међународном праву и Повељи УН.

Територија Руске Федерације је нападнута од стране Украјине дана 21.02.2022.године што се може видети из саопштења ФСБ, уз пратећу аргументацију са терена.


САОПШТЕЊЕ ФСБ:

“Об обстреле российской территории со стороны Украины
21.02.2022

21 февраля т. г. в 9:50 выпущенным с территории Украины снарядом неустановленного образца полностью разрушено место несения службы пограничных нарядов ПУ ФСБ России по Ростовской области, расположенное на удалении около 150 метров от российско-украинской границы. Пострадавших нет, на месте работают саперы.”
( Линк за саопштење ФСБ http://www.fsb.ru/.../single.htm%21id%3D10439437... )


ПРЕВОД САОПШТЕЊА ФСБ:

О гранатирању руске територије од стране Украјине
21. фебруара ове године, у 9.50 сати, пројектил неидентификованог типа испаљен са територије Украјине потпуно је уништио место дежурства граничне страже ФСБ Русије у Ростовској области, које се налази на удаљености од око 150 метара од руско-украјинске границе. Настрадалих није било, сапери су на лицу места.
2. Руска Федерација, на основу напада на своју територију од стране Украјине, користи ПРАВО САМООДБРАНЕ дато Повељом УН, Глава VII, члан 51, који гласи:

“Ништа у овој Повељи не умањује урођено право на индивидуалну или колективну самоодбрану у случају оружаног напада против члана Уједињених нација, док Савет безбедности не предузме потребне мере за очување међународног мира и безбедности. О мерама које предузму чланови при вршењу овога права на самоодбрану биће одмах извештен Савет безбедности и оне неће ни на који начин да доведу у питање овлашћења и одговорност Савета безбедности да по овој Повељи предузме у свако доба такву акцију ако је сматра нужном ради одржавања или васпостављања међународног мира и безбедности.”
( Линк за Повељу УН, на српском језику https://ius.bg.ac.rs/wp.../uploads/2020/10/povelja_un.pdf )
(Линк за Повељу УН на сајту УН https://www.un.org/ru/about-us/un-charter/full-text )

3. Руска Федерација никад није оспорила суверенитет и територијални интегритет Украјине. Признање ДНР и ЛНР је уследило на основу њихове легитимно донете одлуке у Скупштини после Референдума о независности одржаног 11. маја 2014. године.

А. Вучић је потез Руске Федерације назвао “урушавањем комплетне безбедносне архитектуре света”, што је НЕДОПУСТИВА ИЗЈАВА ПРЕДСЕДНИКА Р: СРБИЈЕ и са правног и са безбедносног аспекта. (Линк за изјаву А. Вучића против Руске Федерације https://rs-lat.sputniknews.com/.../vucic-politicki... )

Вучићеви политички сателити, као и његови тзв. политички аналитичари, исто као и лажна опозиција, одмах су посегли за терминолошком одредницом АГРЕСИЈА РУСИЈЕ НА УКРАЈИНУ, ИНВАЗИЈА РУСИЈЕ НА УКРАЈИНУ и слично, без било какве правне аргументације, а још мање знања из области међународног права! 

Следственo, порука свим НАТО слугама у Р. Србији:
ЏАБЕ СТЕ СЕ РАДОВАЛИ, РУСКА ФЕДЕРАЦИЈА НИЈЕ ИЗВРШИЛА АГРЕСИЈУ, ИНВAЗИЈУ, НИТИ БИЛО КОЈИ ПРТОВПРАВНИ АКТ И ЊЕНА СПЕЦИЈАЛНА ОПЕРАЦИЈА У УКРАЈИНИ ЈЕ У СКЛАДУ СА ПОВЕЉОМ УН И МЕЂУНАРОДНИМ ПРАВОМ!

Р. Србија мора да се ослања искључиво на међународно право и да чува своје савезнике у СБ ОУН који штите суверенитет и територијални интегритет Р. Србије.

Зато, СРБИЈА ТРЕБА ДА БУДЕ НАША ПРИЧА – А НЕ ПРЋИЈА НАТО ЧАУША!

Гордана Валчић
Председник удружења грађана
"НАША ПРИЧА СРБИЈА"

---

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Чернобил-2: Зрачење после несреће у нуклеарној електрани у Јужној Украјини покриће Донбас и Крим - КМ Новине

Чернобиљ-2: Зрачење после несреће у нуклеарној електрани у Јужној Украјини покриће Донбас и Крим "Емисија радиоактивне воде из погона реактора на страни генератора турбине, и кроз њу - у окружење је постала учестала - наводи извор.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

„Главни разлог зашто је Крим Русија'' - КМ Новине

„Главни разлог зашто је Крим Русија'' У свету је много територија који су прешле из руке у руку разних народа. На земљи предака индијанских племена сада се налази држава која сматра да је могуће сећи карту света, попут празничне торте.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

„Пројекат Русија" - књига која је претходила буђењу Русије (ПДФ) - КМ Новине

На превођење ове књиге подстакла ме је велика сличност са ситуацијом у Србији и жеља да она и код нас произведе сличне ефекте као и у братској Русији. На СРБском ФБРепортеру ова књига је доступна и за бесплатно преузимање у пдф формату.

---

---

---

---

#Novinar #Ukrajina #napad #Крим #Русија #Земља #Територија  #kmnovine